Sunce na letu

posted in: Pčelarstvo | 0

 

SUNCE NA LETU

 

Od svih problema koji su snašli današnje savremeno pčelarstvo, kao što su bolesti pčelinjeg legla, varoe, razne varoze i štetočine, čovek je, svojim uplivom u biologiju i modernu proizvodnju, a posebno poljoprivredu i šumarstvo, doveo do toga da, posle više od 20 miliona godina, pčele dođu na ivicu istrebljenja, a posebno gajene pčele. Razvoj pčelinjeg društva danas zavisi od mnogo više faktora nego u bliskoj prošlosti. Razlog za to su opšta uređenja i kultivacija ljudskih staništa i uopšte prirode gde čovek teži da sve podredi svojim uskim potrebama, bez obzira na posledice. Iz navedenih razloga sve je manje pogodnih mesta za postavljanje pčelinjaka. Ono što je nekad bila, uslovno rečeno, divljina danas je uređen prostor pa je sve manje mogućih lokacija za pčele. Mnogi pčelari, posebno hobisti, biraju mesta za pčele koji odgovaraju njima, a ne pčelama, čime nikad ne postižu željene rezultate.

Šta je najbolje mesto za pčele? Odgovor na ovo pitanje je jako opširan i kompleksan pa ćemo mi ovom prilikom pomenuti samo najvažnije činjenice. Ukoliko je pčelar seleći ili ne, najvažniji period u životu pčela treba da zadovolji mesto pčelinjaka, a to je period razvoja pčelinjeg društva do prve značajnije ili glavne paše. To je uglavnom period od početka jeseni, zima i vreme do masovnije pojave polena u prirodi. Po mom mišljenju pčelinjak treba postaviti sa letima strogo okrenutim na jug. Čim sunce izađe, ono će grejati leta da bi to grejanje bilo najjače oko podneva, a isto tako i u poslepodnevnim časovima. Po temperaturi vazduha pčele će nepogrešivo znati kada treba ići u potragu za polenom ili medom u prirodu. Seleći pčelari koji imaju pčele na kamionima, autobusima i prikolicama ne mogu da obezbede ravnomeran razvoj pčelinjeg društva na obe strane vozila. Čak i u letnjim uslovima u vozilima pčele ne lete isto, i to se vidi po prinosima meda, ali je to onda i manje važno. Neki pčelari, na primer iz Sokobanje razmišljaju da istovare polovinu pčela sa vozila (koje nisu AŽ) kako bi u proleće imali ravnomeran razvoj. Za svaki kraj postoje podaci za duvanje vetra koji se mogu dobiti u najbližoj meteorološkoj stanici. Košnice postaviti tako da dominantni (najčešći) vetrovi duvaju sa leđa košnice, ako je to moguće, za čega treba upotrebiti prirodne zaklone. Sledeći uslov za dobro prezimljavanje i razvoj je vlaga u košnici. Pčelinjak ne treba postavljati pored reka ili na prostoru sa povećanom vlažnošću vazduha i maglama. Prilikom odabira lokacije pčelinjaka treba strogo obratiti pažnju na mikrolokaciju. Tvrdim iz iskustva da lokacije u krugu stotinak metara nisu iste po strujanju vazduha, pa čak i po razlici u temperaturama koje znaju da budu značajne. Ukoliko prihvatimo da je najvažniji period u životu pčela period razvoja, pčelinjak znači, treba postaviti:

  • obezbediti dobru prirodnu zaleđinu (šuma, živica, drvored i sl.);
  • košnice okrenuti sa letima okrenutima ka jugu;
  • pčelinjak odvojiti od mogućih izvora vlažnosti vazduha (pored reka, duboke kotline, i sl.);
  • pčelinjak odvojiti od zagađenih terena, a posebno sa zagađenim vazduhom i vodom.

Sad da ponovimo. Ukoliko hoćemo uspešno da pčelarimo, pčelinjak postaviti na mestu pogodnom za pčele, a ne za pčelara.

Sad o problemima selećih pčelara. U principu ovo važi i za drugu, treću lokaciju u toku godine prilikom seljenja pčela. Za dobro iskorišćenje paše i dosta velike troškove potrebno je pčelinjak, odnosno vozilo sa pčelama, postaviti u skladu sa svim uslovima napred navedenim, a još ima i drugih, kao što su:

  • pre seljenja obezbediti potvrdu o zdravstvenom stanju pčela;
  • zbog moguće prenaseljenosti javiti se Društvu pčelara za raspored;
  • sve radnje i postupke sa pčelama prilagoditi uslovima lokacije, vremenskih prilika i poštovanja ostalih pčelara.

Ovom prilikom moramo se dotaći i problema kod postavljanja selećih pčelinjaka. Kao prvo, ne postoje jasni zakonski propisi ili uredbe kako urediti prostor za masovnu pašu i ko treba to da uradi. Svedoci smo i, nažalost, namernih šteta koje se dešavaju pčelarima od strane meštana i kolega. Moj predlog je da se za postavljanje svih pčelinjaka u Srbiji uradi katastar, kako pčelinjaka tako i pčelinjih paša, po kome bi se svake godine videlo gde se mogu postaviti košnice, u kojoj količini, vreme kada se to može raditi (u zavisnosti od vrste paše) kao i odgovorne za sve rasporede, zdravstveno stanje, upute i rešenja o postavljanju pčelinjaka. U pokušaju da ovim napisom barem pokušam navesti drage kolege pčelare na razmišljanje o ovoj temi i na iznalaženje  boljih rešenja za postavljanje pčelinjaka, nisam se doticao tema koje su već puno puta isticane, kao što su prskanje voća u cvetu, tretiranje semena suncokreta i kukuruza sa razornim i dugotrajućim insekticidima, kao i eventualna isplata naknada pčelarima za oprašivanje pojedinih voćarskih ili ratarskih kultura. Za uspeh u ovim nastojanjima treba nam mnogo više sloge i upornosti, a manje isticanje pojedinačnih i kratkotrajnih interesa pojedinih pčelara i pčelarskih organizacija.

Leave a Reply