Problem uginuća pčelinjih zajednica

posted in: Pčelarstvo | 0

 

I ove jeseni, a pogotovo zadnjih nedelja novembra, kolege pčelari iz mnogih pčelarskih društava javljaju o uginuću pčela, negde i celih 50%. Slična situacija je bila i prošle godine. Po regionima je ipak bilo razlika, odnosno negde više negde manje uginuća. U izveštajima koji su poslati o uginućima pčela krili su se stvarni podaci o broju uginulih društava. Nije mi poznato iz kojih razloga kriti probleme koji nastaju tokom godine, kada bi se na osnovu iskazanih problema moglo reagovati na način koji bi u budućnosti donosio bolje rezultate pčelarenja.

Vesti iz Amerike u vezi SSD (brzom propadanju društava) i analize koje su se čule iz usta većine naših stručnjaka (nekih stvarnih, a nekih nabeđenih), bile su uglavnom nabrajanje opštih i nepovoljnih uticaja na pčelinje zajednice, a bez ikakvih valjanih zaključaka. Kod jednih je to i neznanje pa se i čudimo ko se sve ne upušta u analize ozbiljnije čak i za naučne radnike. Kod onih koji znaju, u nekoliko preovlađuje opreznost, a jedino opravdanje za nemanje valjanih zaključaka mogao bi biti nedostatak pravih informacija. Ono što hoću da utvrdim je da moramo poći od stvarnih uslova i događaja koji su bitno uticali na pogoršanje uslova gajenja i života pčela. Za ovo o čemu pišem dobio sam ideju i potvrdu od vrsnih pčelara, teoretičara i praktičara, a za koje nema mesta u sadašnjem časopisu „PČELAR“. Za prošlu, kao i za ovu godinu, posle glavnih paša (bagrem uopšte nigde nije medio) lipe, suncokreta i livade javile su se visoke temperature takve da su pčele praktično prestale da unose polen i nektar. U tim uslovima matica prestaje sa polaganjem jaja, što je za vreme jula i avgusta nenadoknadivo za pčelinju zajednicu, a naglo pada broj pčela koje treba da odgaje zimsku dugoživeću pčelu. Društvo naglo brojčano slabi i u zimu ulazi sa malim brojem pčela. Kada sam se prošle godine požalio članovim našeg društva, prvom Majstoru Milanu Matiću, koga svi znaju i cene, a posle i velikom praktičaru Bošku Damjanoviću, obojica su mi nevezano i odvojeno dali isti odgovor koji sam izneo napred i rekli da u tom osetljivom periodu ne smemo dozvoliti da vaga padne, odnosno pčelinje društvo ne sme gubiti zalihe meda. Za onoliko koliko padne, najbolje bi bilo dodati rastvor meda ili rastvor šećera u vodi. Posle tih intervencija ove godine i ja sam se mogao pohvaliti sa dobro uzimljenim društvima. Klima se definitivno promenila i ne vraća se na staro, po nekom nepisanom ciklusu, pa su ovakve intervencije u budućim sezonama verovatno neophodne. U svakom slučaju ovi zaključci su konkretniji i mogu više na dobro služiti pčelarima od svih praznih predavanja i diskusija, a takođe daju rezultate u koje može svako da se uveri na licu mesta, a pogotovo oni koji imaju pčele (uz izvinjenje pravim pčelarima).

Drugi problem, koji se javlja u svim diskusijama i predavanjima, je upotreba hemijskih sredstava u poljoprivredi. Ovog puta zadržao bih se na problemu suncokreta, odnosno upotrebe insekticida GAUČO u njegovoj proizvodnji. Slušamo izveštaje i čitamo na internetu o štetnom uticaju Gauča na pčele. Do sada se ovaj preparat i nije upotrebljavao u velikom količinama u našoj zemlji, ali je ove godine njegova upotreba bila masovna. SPOS je ove godine, kao što je poznato, sproveo akciju da se utvrdi prisustvo Gauča u pčelarskoj proizvodnji, ali je to zapelo nemogućnosti domaće tehnike da utvrdi minimalne doze. Čekaju se izveštaji inostranih laboratorija. Što se tiče iskustava sa terena nije bilo nekih neuobičajenih događaja na suncokretu koji bi ukazivali na uticaj Gauča. Podaci potiču od pčelara koji su sa pčelama bili na suncokretu u Sremu i Banatu. Ono što sam primetio a i na ukazivanje više pčelara je da su pčele više ostajale na glavicama suncokreta bez mogućnosti da polete. To je, po mom uverenju, zbog ulepljenih krila od smole suncokretovog cveta. Ovo ukazuje na sorte sa dubokim cvetovima koje su smrt za pčele, a naši instituti za semena i ne rade selekciju na tu osobinu biljaka, što bi u buduće morale da rade. I na kraju još samo o jednoj stvari. Uvreženo mišljenje da nova pčelarska sezona počinje 1. avgusta uzima popriličan danak u pčelinjim društvima kod pčelara koji se drže datuma u svom radu sa pčelama. Pčelarska sezona počinje rađanjem nove matice, a oslobađanje pčela od varoe mora početi krajem zadnje paše, odnosno sa prvim smanjivanjem broja trutova u košnici. Intenziviranjem borbe protiv varoe i primenom napred navedenih mera pomoći ćemo očuvanju većeg broja dobrih pčelinjih zajednica. Veoma je važno upotrebiti više vrsta preparata protiv varoe i u pravo vreme. Svako kašnjenje i nepravilna upotreba obezvređuje naš trud.

Leave a Reply